Dođi kono, dođi da kafeníšemo pričaću ti jedan skoriji san snivao sam k'o ja i ti da idemo a to beše sad pre neki dan Susrete nas majka tvoja pokraj česme baš kad si htela kao ruže usne da mi daš tada sam te pogledao, pocrvene sva niko ne zna za bol kad se vole srca dva Otišla si, k'o da nećeš doći više izgubi se kao lahor blag za tobom sam uzdisao tiho, tiše za tobom bih uzdisao sad Kad mi tvoja majka reče stoj mangupe, stoj zar ne vidiš da sam ljuta što prilaziš njoj okani se đavolija, još mi reče čak nemoj da mi devojčicu izvodiš u mrak S' mesečinom zvezde sjajne bude zoru rumenilom sviće novi dan videh svetlo sija još na tvom prozoru možda i ti snivaš isti san Da ne bude više tako voliš i ti znam što da budeš stalno sama i ja stalno sam uzeću te, nek' si sa mnom svaki, svaki dan nek' sve ovo bude java, a ne samo san