Noć je izgužvana, prazna postelja Hodnik sna u koji sam se sklonio Slijedeću još jednom tragom obilja Miris tebe što je vjetar donio Prolazi godina, duga, hladna, olovna Sada znam da je uzaludno Bez tebe Požuda je bol bez trunke milosti Zbog nje me je vrag po gradu gonio Do vrata tvoga stana i moje prošlosti Znaš li zašto, opet nisam zvonio