Kad s juga dođu laste i ti se vrati za tobom srce moje još uvek pati tvoj mio glas mi zazvoni svu tugu neka mi ukloni U nespokoju živim ko zna od kada gde može sreća sjati kad neko strada meni je tuga srce ranila čekam te, ljubavi premila U mojim tužnim noćima ja delim zagrljaje nežne osmehe tvoje zanosne sjaj tvoga oka što me greje Ljubav je deo života to svako od nas zna kad nema u srcu nje tada je tužno sve Ko blagi lahor dođi, ti gorska vilo da snivam slatke snove na tvome krilu oživi uspomene stare i vrati meni mlade dane Kad stavim svoje čelo na tvoja nedra ko blago majsko jutro kad budi vetra nek nam se srca spoje tada i neka sreća večno vlada Piši mi, ženo premila na tebe golem merak imam sporo mi dani prolaze ta pisma redovno ne primam Tuga je svakom biću drug al' ipak nikog ne poznaje u ovom tužnom životu ponešto uvek nedostaje