Zašto previše žalimo za nebitnim stvarima kad prebrzo starimo Ljudi uvik pate za elitnim sranjima pa in se snovi sruše ka babilon Na večinu poroka uvik padam labilno Kad najviše padan osječam se stabilno Ne triba mi bog da bi zna šta je pravilno Imam snagu uma s kojom mogu srusit stadion Smoren sam i zgažen pomičem se agilno ljudi oko mene čude se Kako mogu stat na nogama i repat upadljivo A flow mi vozi bit ka da je pogurnut lavinom Život je dobar, svaku večer slavimo, svaku večer palimo, do zore se salimo Možda me zanilo da ne znam šta pišem, trčim nazad u javu, svakog ferarija stizem Loša sjećanja brišem, sritni se pravimo, majke su brizne dok se iz govana vadimo Svi od mene biže po tin govnima smrdim sad smo polu ludi, to je za poludit jer večini se gadimo I rijetko se osjećam ranjivo, al kad vidim šta je ostvarivo to mi je pomalo gadljivo Do cilja moraš dosta pretrpit ako misliš pare zavrtit, samo strpi se i marljivo Samo strpi se i marljivo Samo strpi se i marljivo Samo strpi se i marljivo