Dugo ja živim u epruveti nekad me mrzi pa mi se sveti Moje su reči koferi prazni ne znam šta želim ne znam šta želim i niko sada ne može da zna šta stvarno osećam ja Ti se bojiš, ti se bojiš da ne povrediš glavu ja te molim da mi pokloniš jedan osmeh pre odlaska I niko sada ne može da zna šta stvarno osećam ja Sunce odavno prepreke lomi oblačan dan je korak ka komi Curi niz lice jeftina suza voz u daljini, vetar ga vodi odlazi neko drag ka svojoj sreći slobodan čovek u svojoj vreći slobodan čovek u svojoj vreći budi se, budi se dan