U ovim ćoškovima bola šta vidim ono što ne shvataš u meni živiš, zašto onda sve puca kao petarda Odlaziš, a moji vozovi i dalje kasne nek me neko upozori a osmeh tvoj nekom drugom poklanjaš ako je ljubav zgrada Volim te od prizemlja do potkrovlja ne oseća te samo srce, već i moja odeća skini sve sa mene da te manje osećam A zidovi i ljudi meni ne znače ništa u meni samo odraz tvoj tvoga osmeha slika Ja sam hteo ljubav da barem bude večna hvala što kad pomislim na tebe ja sam srećan I dalje te čuvam tu u sebi jer ono što iz tebe izlazi to, to zovu Svemir Al' ne mogu tu ništa i ako zbog vas ljubav nosi zvanje od mene uvek možeš dobiti to poštovanje I nisam poseban, al' nisam kao ostali u meni živiš i tako će ostati tako će ostati Zašto baš mi, postoji hiljadu razloga zašto baš ti, postoji hiljadu razloga zašto baš ja, postoji sto razloga opet, a samo jedan da zauvek odeš