Tišina tvoga tela i usana u ovoj hladnoj noći sad me ubija kao da sam sve ovo jednom već odsanjala kao da je naša ljubav izbledela Šta sam ja ovo sebi sad uradila da pustim suzu iz duše ne stidim se dlanovi se znoje kao usred bunila oči u mraku sijaju, ali od suza ne vide Ref. Kad nema ljubavi duša prazna je kad nema nežnosti i telo muči se zašto da srca pate nam Kad su k’o kosmos velika dovoljna da sreću pruže, znam i s pola snage, jer je doza prejaka Drhtaj tvoga tela sve govori bojiš se da priznaš da ne voliš ali plašiš se i da je sve ovo greška jer svaka ljubav na svoj način je uvek teška Ref.