Mi smo rasli kô u Gazi Na ulici kô na straži, samo pazi Ko nas traži ništa dobro neće naći Klinci indijanci, svi života gladni Lutali ko džumare kroz kraj, pušteni lanci Vreme ne prašta, gazi, ortaci u punoj snazi Sad su samo ruševine kô Alepo i Bengazi Detinjstvo lepo, ali surovo u stvari Ratovi i bombe, sranja 500 milijardi Roditelji jadni radili za par marki Gledali nas kako čeznemo za par Najki Trčali smo s platom brzo kao na Jamajci Bežali inflaciji što nas u stopu prati Ostali smo kratki, patim za mnogo stvari Neko nas je pokrao, 10 godina nam fali Znam da nema ko da vrati vreme koje neće stati Zato ližemo rane i dalje teramo još jači REF. Baš svaki dan, muče me ista pitanja Šta život može da mi da Dal' je to što ja imam sada dovoljno Il' treba više, ko svi da kradem, otimam Detinjstvo teška Gomora Odrasli pod bombama I još pitaš se što sam besan Kad sve znaš, sve znaš Odrasli u filmu što režirô ga je Kopola Mario Puzo bi napisô 10 tomova O našim životima bez predaha i odmora Svaki dan je tombola, niko nije normalan Izrasli pod bombama, bez love i bez poslova Po ceo dan u dvorištu ekipa sedi dokona Verzija nam pravde da se krade, da se otima Umesto sa loptama igra je s pištoljima Jedva smo preživeli, mnogi nisu oko nas Svaki čas čujem glas tih drugova iz grobova Brate to je gomora, noćna mora odvratna Prljavštinu s ulice ni jedna voda ne bi oprala Još uvek imam tikove, da me sećaju na likove I stvari iz prošlosti koje nisam rekô nikome Sad sam kao normalan i mislim da sam ispravan Srećan što sam živ, al' me muče ista pitanja REF. Baš svaki dan, muče me ista pitanja Šta život može da mi da Dal' je to što ja imam sada dovoljno Il' treba više, ko svi da kradem, otimam Detinjstvo teška Gomora Odrasli pod bombama I još pitaš se što sam besan Kad sve znaš, sve znaš Duša je potpuno prazna Noć kô barut je gluva Koliko sam puta te zvao Nisi me srećo čula Ispred je crna rupa Iza su vrata pakla Ova je priča tužna Nema tu srećnog kraja Moja su sećanja strašna Ne želim da tamo se vraćam Kapljice krvi za vratom Razbijena, šivena glava Kol'ko je drugova palo Kol'ko se drugova gudralo Kol'ko je keva plakalo Bila je Gomora bukvalno Kol'ko smo batina dobili Dobro da živi smo ostali Zato smo Gospodu zahvalni Koliko toliko normalni Bili smo eksperiment Život sa nama se zaigrô Rime su ko testament Pisane tako da neko bi mlađi to shvatio Al' vidim da žive u obmani Repuju kô da su komani Niko da shvati da patnja je Radovati se sopstvenoj propasti Al' pitam se dal će još neko da nazdravi s nama il' ostaću potpuno sam Ja dizaću čaše i paliću sveće REF. Baš svaki dan, muče me ista pitanja Šta život može da mi da Dal' je to što ja imam sada dovoljno Il' treba više, ko svi da kradem, otimam Detinjstvo teška Gomora Odrasli pod bombama I još pitaš se što sam besan Kad sve znaš, sve znaš