Kroz oblake metalne prašine, zlo samo se rađa Hrane ga poroci laži, prevare, krađa I dok tone lađa svega dobroga u nama Potapaju je talasi, uzdiže se tama Iz sfere prikupljam podatke i radim test I rezultat uvek isti - 666 Lampice počinju da trepere, sistemi padaju u nesvest Povorke misli crnih kao noć K'o da vode me na ispovest Obavestio bih sve, al' pošto mreža je u kvaru Smoren odustajem, palim cigaru Kroz plavičasto svetlo gledam azotne kiše Gledam ksenonske reklame s ulice, sve su kliše Samo deo projekta za preporod sveta Posle planetarnog rata, ova zemlja je ukleta Jeza od godina, aluminijumske kragne Bled sam u licu, ruke su mi hladne Hologram volje me podseća na sreću Ne znam tačno kako izgleda, al' iskreno pre ću Izabrati laser za rešenje svoga stresa U svetu veštačke inteligencije ja sam samo hrpa mesa Rođen u inkubatoru, odrast'o u membrani Zbog zakrivljenosti svemira, sporo prolaze mi dani Infrazelenim snop, sajonskim napajanjem rasterujem maglu Ali ipak možda je zabavnije posmatrati Zastrašujuće jato kiborg ptica Ili samo povorku letećih zečeva ubica Mada poliuretanska navlaka moje pleksiglas fotelje Gazi želju za prinovi moje plastične želje Da jedem veštačko zelje, pijem sintetičko mleko Svaka promena iz ovog ugla deluje potpuno daleko Moja otuđenost od sveta i njegova od mene Samo delo je propasti, apokalipse ekumene Tvorci virtuelne stvarnosti, išli su do krajnosti Dok jedem, osećam ukus hrane, al' daleko je od stvarnosti Opustošeni pejzaži deluju potpuno jednolično Ja osećam se slično, ništa više ne primam lično Jer program je iz mog srca izbris'o osećanja U mozgu ipak imam softver koji simulira sećanja Moja lutanja, traganja na isto se svode Ukus pročišćenog vazduha i veštačke vode U meni glas isti, svega, nekada život Moj svet je vatrena kugla ispod oblaka sivog Kao jedinka sam spreman, shvatam samo sam deo Jedan korak ja bih znao, znam da nikad ne bih smeo Sinteza biće potpuna kad svetovi se stope Ukoliko talasi toplote dotle ne istope Sve oblike oko mene i opipljive i stene Znam da sledeći sam ja, jer nekada bio sam dete A sada samo sam čovek, simbol propasti planete U protivničkoj dimenziji ljudi lake su mete I u protivprirodnoj dimenziji ljudi lake su mete Ljudi lake su mete