Odmah iza ponoći dolaziš mi tiho ti iz svog sveta grehova dolazi moj Jehova U crnom plaštu greha svog vreba kao mačka on propinje se, izvija vatrom me obavija U grudima traži zlato za to bi i oči dao al' krijem ga ispod brda neće ga naći Da preplovi sedam mora i preleti devet gora da traži još mnogo više neće ga naći U prvom času mislim ja da hrabra sam i da ga znam da mogu ga nadmudriti varkom ga opčiniti Sve dok me ne dodirne tad uzbudi mi zmije te vrelih ženskih prstiju predajem se, ima me U grudima traži zlato za to bi i dušu dao pliva u žutom blatu neće ga naći Da preplovi sedam mora i preleti devet gora da traži još mnogo više neće ga naći U mrklom mraku on i ja jedno naspram drugoga gde su dani ljubavi u šta se pretvorili U sedmoglave aždaje i sve barske duhove što lete svud po šumama podvodnim dubinama U grudima traži zlato za to bi i oči dao odjednom se greha boji ljubavne kazne Da preplovi sedam mora i preleti devet gora da traži još mnogo više neće ga naći Lagano noći dođe kraj kroz okno čujem zore dah vidim gde se primiče s telom kao vreteno Oko vrata vezuje mi mesečeve pantljike i ko kamen baca me u podvodne vrtove Dok lebdim po dubinama on već je na planinama ka svom svetu grehova beži sad moj Jehova Na dnu tad videh čudan, lep u belom prepun žena svet belih i mirišljavih podvodnih i providnih Rusalke, vile rečne vas molim da primite me i date mi snagu da prebolim što pre Da idemo svud na brda igrano sve do jutra da ljubav pokopam svoju znam da je kraj Rusalke, vile rečne vas molim da primite me na brda do živog peska njemu je kraj I mrtav on traži zlato što nikad ga nije naš'o rusalke, znajte, u strahu njegov je kraj