Lu sa svojim juče lako se borila Crtala je sve što nije osvojila Prekinula mir na koji sam čekao Sad umoran govorim što joj nisam rekao Kada sam je sreo, snu se predavala Nije krala prostor, svoj nije davala A njen plavi vir daleko nas odveo U nežnosti ništa nas tamo nije omelo Pločnikom luta Lu Lukama luta Lu Dobre dane plime Lu je poznavala Pred osekom retkom oči zatvarala Sa Atlantika, vazduh nas pratio Na dokove detinjstva, miris nas je vratio Pločnikom luta Lu Lukama luta Lu Sigurno je negde Neko sanjiv čeka