Poštovani putnici planeta pored (a kaže protiv) koje prolazimo naziva se zemlja Na nju smo takođe poslali monolit Ali je to bilo traćenje vremena jer njeni bivši stanovnici nisu znali pravilno da ga iskoriste Jer su bili glupavi Ceo razvojni ciklus trajao je tri svemirska jutra Prvo jutro dok je zemlja još bila mlada Bez ljudskoga roda i rada Sve je nekako bilo skladno Toplo je leto a zima je hladno Planeta je imala budućnost kao nijedna do tad Ali je neko pogrešno shvatio monolit I s večeri je počelo da se menja Sve Drugog jutra došao je čovek I više ništa nije bilo isto Uzeo je stvari u svoje ruke Više ništa nije ostalo čisto Na tome se on zaustavio nije Iz gluposti je uništio i sebe i druge Mržnja oružje i zagađenje Zbrisali su svet poput kuge I trećeg se jutra probudila zemjja Bogatija za jedno novo iskust¬vo I opet sve iz početka stvoriće samo ono što je vredno Flora i fauna našli su mesto Ali ljudi na njoj biti neće U vodiču kroz galaksiju sada piše Planeta harmonije mira i sreće Kada posečeš poslednje drvo Zatruješ poslednju ribu i reku Shvatićeš da ipak ne možeš Da ubiješ ovu planetu