Zbog navike stare i zbog priča koje čuje dok ne dođem, zaspat neće moći bez anđela čuvara odavno mu sin putuje zanat će ga njegov glave doći Oduvijek je bilo, prati stari moje pute al' ne pita nikad i ne kori godine su prošle, sin i otac vječno šute ulozi, pred kućom, kiša gori Ref. 2x Malo zato, što nam prija i da suze ne poteku ispit ćemo još poneku moj stari i ja, moj stari i ja Navikli smo tako odao se nikad ne bih ne pričamo, na licu se vidi Dobar je moj stari privinuo bi me k sebi ali, nježnosti se svoje stidi Svu noć priče, priče otkrivamo se bez mjere ti s, čula, što on nikad nije Već polako sviće sad moj stari grožđe bere ti me ljubiš, a on me razumije Ref. 2x