Troše se drumovi stig'o sam na kraj puta dalje od ovoga, ne mogu ja sve bliže sam nevolji sve dalje od svoga srca ne prima koren moj, pustinja A ja kradem još Bogu dane tražim lek za rane sebi da, da oprostim Ref. Možda, da nisam krao osmeh sa tog lica možda, sad ne bih živeo kao lutalica Možda, mi dani ne bi prolazili u tišini možda, kada bih je nazvao i rek'o joj izvini Srce je prepuno strela iz njenog oka ja čuvam ih uporno kao uspomenu Neka me sećaju na dane iz starog bloka kad sam zadnji put povredio nju A ja kradem još dane Bogu želim, al' ne mogu sebi da, da oprostim Ref. 2x