Devojka uplakana ide kroz grad Šminku je razmazao ljubavni jad Pozivam dobrog duha da mi je da Da je povedem Prilazim, govorim joj izvesnu stvar Njen pogled stvarno jeste nebeski dar Taj stidljiv osmeh kaže da će da da Da je povedem Sad mislim na nju i pomalo se stidim Noć, boli me noć i želim da je vidim Moja je soba hladna, miriše znoj Devojka živa vatra, poseban soj A vetar prozor gura, želi i on Da je odvede Dok to izađe jutro pada na krov Vetar joj kosu ljubi, šapuće joj A ja bih tako hteo da joj se da Da me povede Sad mislim na nju i pomalo se stidim Noć, boli me noć i želim da je vidim