Bila mi je jubav, ka´ more duboka sjajnija o´ zlata, Luna previsoka izgubjeno vrime korake mi slidi kad njezinu sliku u oku mi vidi Neka se kroz kalu pisma sad raznese i sve neka sol je, more me odnese odlazi u zoru ovi cvit, šta vene kad je iza skura bura ´misto mene Ref. Iza njenih skura sva je moja bura ne znan ´ko se krije,´ko joj rosu pije sve do zadnje kapi,sve će s cvita dati ka´ i vodu ´ladnu kad joj žedni svrati Iza njenih skura sva je moja bura ne znan ´ko se krije,´ko joj rosu pije sad mi život vridi manje o´ po´ solda jer,za jubav sve san prosuja, i proda´ Bez nje, mojin tilon zaplela se tmina umorna je duša o´ mora i vina i sve šta bi taka´, doda´ uja svici jubav pored mene prošla bi bez rici Neka se kroz kalu pisma sad raznese i sve neka sol je, more me odnese odlazi u zoru, ovi cvit, šta vene kad je iza skura bura ´misto mene Ref. Sad mi život vridi manje o´ po´ solda jer,za jubav sve san prosuja, i proda´