Ja poznadoh što nesam poznavao prvi sanak ja sam već odspavao prvi sanak grobovanja moga prvi sanak mira večitoga Preletela letom vrh mene ka polovina polovine veka a ja ležim u dalekom kraju u tuđini, tuđem zavičaju Tuđa raka ledena je raka tuđa zemlja nikad nije laka u daljini mučno li se leška tuđina je i mrtvacu teška Haj, Srbine, a moj živi brate zadrkćem se kad pomislim na te Srpska momo, sele moja mila ti mi nisi groba ni videla ta ni groba, ni na grobu cveta tuđa noga po njemu se šeta Srbi braćo i Srpkinje sele kojima se jošte danci bele prenesite me mome zavičaju zavičaju mom negdašnjem raju Stražilovo, divno Stražilovo Branko tebe u zvezdice kovao tebi pevao, o tebi sam snevao al' od tebe nešto i zahtevao kad me smrtca otrgne od ljudi da me primiš ti na tvoje grudi zar ti nikad nije na um palo što si Branku negda obećalo Preneš'te ih, braćo moja mila pored onog ubavog Belila kroz Karlovce, gde sam mladost proveo pa na ono mirno Stražilovo tu još jednu staru zapevajte tu mi, braćo, kosti zakopajte tu bih mrtav prava mira dostao Srbadijo, ne bilo ti prosto haj Srbadijo, ne bilo ti prosto